safari browser kinderschutz free iphone 5 spy software app spy gratis bachmann kinderschutz f steckdosen get ipad apps free without jailbreak tracking app by phone number iphone gegen abhören sichern spy camera app for iphone


FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...




Нaто је изгубио све разлоге постојања
01.03.2012
Др Жарко Пуховски из Хрватског хелсиншког одбора најговорљивији је противник уласка Хрватске у НАТО.
  Његови аргументи могу бити озбиљна полазишта за преиспитивање исправности Владине политике, која је искључиво пронатовска без објективног сагледавања свих предности и недостатака које би Хрватска могла имати укључењем у НАТО.

 

 

 

Један сте од ретких у Хрватској који јавно истичу своје противљење уласку Хрватске у НАТО. Који су ваши главни аргументи за такво мишљење?

Једноставно речено, тренутно је сасвим нејасно зашто Савез уопште постоји. НАТО је основан 1949. с циљем заштите једног од другог дела света, некомунистичког од комунистичког. Након 1990., разлог његова опстанка, тј raison d’être, престао је постојати, а то се показало НАТО-овим редефинисањем стратегије, чиме се довео у ситуацију која је у два правца логички неодржива. С једне стране, прави непријатељи на које се НАТО данас оријентира су претежно организације, а не државе, па би се њима требале бавити полицијске, а не војне снаге. Класичан пример од 11. септембра показује, а у томе се слажу и стручњаци, да је ту акцију организовало око 2000 људи. И мала држава, каква је Хрватска, у таквим случајевима користи полицију, а не војску. Американци су то искористили за своје интересе и мобилисали војску. Дакле, може се рећи да НАТО тренутно нема непријатеља. У загради додајем војно-тактички ниво проблема који се показао у акцијама од Сомалије до Босне и Херцеговине, а то је да се све чешће догађа да су војне јединице у положају где уопште нису потребне, тј потписано примирје функционише, па би требале деловати полицијске снаге. Конкретно, ако се морам вратити у своју кућу у суседном селу из којег сам истјеран, не може ми помоћи лака оклопна бригада, али два џипа са искусним полицајцима могу. С друге стране, након пада Берлинског зида и нестанка Совјетског Савеза, почела је акција Партнерства за мир, која је довела до тога да је значајан број бивших совјетских држава ушао у НАТО или ће ускоро ући, те до побољшања сарадње са Русијом, која је готово постала његов придружени члан. Такође, с једним огранком те асоцијације сарађује и Кина, а ускоро ће се догодити да ће све државе више-мање бити уклопљене у Савез, па се поставља питање ко ће тада бити непријатељ. Спорно је да се у оквиру Партнерства за мир спроводи тзв. програм компатибилизације, наоружавања кандидата, односно нових чланица оружјем које је компатибилно НАТО-овим стандардима. Штавише, чланице морају набавити нову опрему, чиме се заправо омогућава пражњење залиха од Хладног рата и отварање простора за нове генерације оружја, које су такође све мање потребне с обзиром на то да реалне опасности више нема, али се тиме одржава војно-индустријски комплекс. Том општем нивоу вреди додати и интервенцију у Босни и Херцеговини, што је, према мом мишљењу, више требало НАТО-у него БиХ. Интервенција је требала доказати да је НАТО, након 45 година неделовања, способан нешто учинити, а 1995. примирје у БиХ заправо је већ било успостављено.

Зашто улазак у НАТО не би требао бити стратешки циљ Хрватске?

Што се Хрватске тиче, осим ових општих, конкретни разлози су следећи: неки наши суседи већ су у НАТО-у (Мађарска, Словенија и Италија), а објективно нема знакова опасности с босанске и српско-црногорске границе, иако постоји могућност криминалног деловања у облику трговине дрогом или људима, али се тим проблемима бави полиција. Истовремено, БиХ је de facto у подручју НАТО-а јер су његове снаге стациониране на територији те земље, а и Југославија је претендент за чланство у НАТО-у, па ни у том погледу нема потенцијалне опасности за Хрватску. Друго, када се 1994. први пут разговарало о уласку у НАТО, тадашњи министар одбране Гојко Шушак добио је парадоксалан одговор Клинтонове администрације, који показује колико је первертирана улога НАТО-а. Наиме, тадашњи амерички министар одбране рекао је Шушку да Хрватска не може постати чланицом Алијансе јер је још у рату! Није ми јасно зашто би неко желео да постане чланом НАТО-а ако није у рату. И у том погледу чини ми се да Хрватска не би требала ући у Савез. Истовремено, улазак у НАТО значио би повећање трошкова за војску јер модернизацију би требало спровести брже од реалних очекивања. Уједно, то би значило и прихватање обавезе доласка понајприје америчких трупа на хрватски териториј и коришћења лука или аеродрома. Позитивно у НАТО-у видим једино висок ниво стандарда цивилне контроле над војском, а Хрватска у томе веома заостаје. Бесмислене су приче да постоји веза уласка у НАТО и уласка у ЕУ, што показује случај Аустрије и Шведске, као и мишљења да бисмо тиме побољшали односе са САД-ом јер ти су односи оштећени неким конкретним стварима, везаним уз Ирак и изручивање Американаца Међународном кривичном суду.

Може ли се рећи да НАТО постоји како би се кроз њега прогурали амерички интереси?

Сигурно, али Америка тренутно има великих тешкоћа унутар Савеза јер су се две веома важне и једна мање важна чланица поставиле против, а Француска притом има посебан статус, што ће бити важно при избору новог генералног секретара. Дакле, НАТО није посве у америчким рукама и чини ми се логичним да све што Хрватска има у стратегијском и политичком интересу с САД-ом договара с њим на билатералној основи, па не видим било чији, односно било какав, а најмање интерес Американаца, у геостратешком смислу за Хрватску. Још увек се невјешто рециклирају обрасци из Титовог југословенског периода, када су Американци били сретни што Југославија није припала Совјетском Савезу, док су је Совјети ценили јер није прешла на америчку страну. Но то више не постоји као реалност и Хрватска нема важну геостратешку позицију.

НАТО је неколико пута у својој историји деловао без дозволе Савета безбедности иако је успостављен на том принципу. Хоће ли се то поновити у будућности?

Показало се да су у игри три елемента. Прво, УН није демократски устројен, односно организован је на феудалан начин јер су неке државе привилегираније, "једнакије" од других. С друге стране, то је ипак једина светска организација и према међународном праву сваки напад на другу државу без, не само одобрења, него и налога Савета безбедности, у том погледу био би агресија на ту државу. То се може рећи за напад на Југославију и на Ирак. Могао би се поновити сличан сценарио зато што ће структура с ветом непрестано доводити до тога да ће неко увек имати разлоге против неке акције, док ће други тражити да се пожури са акцијом, макар и са овако траљавим аргументима какви су били за напад на Ирак. Треће, ако није у НАТО-у, Хрватска ће лакше моћи да води колико-толико принципијелну политику. У оквиру НАТО-а то је теже, па је заправо цена за такву политику парадоксално већа. Белгија ће, на пример, зато што је чланица Савеза, имати веће негативне последице супротстављајући се Американцима, него многе друге државе које су изван НАТО-а. Од ње се као члана породице очекује већа солидарност. Друго је питање Француске и Немачке, које су снажне европске државе, а Хрватска никако не може рачунати на то да буде у тој лиги. Према томе, треба очекивати још таквих акција, посебно ако се крене у обрачун са Сиријом или Северном Корејом, иако је то тренутно тешко замислити.

НАТО се често воли приказивати као промотер и гарант људских права и демократије, али његове чланице попут Турске или Грчке не могу се баш похвалити нивоом заштите људских права?

На Турској је много већи притисак из ЕУ него из НАТО-а и она је пример да су у Савезу увек приправни жртвовати људска права за геостратешки интерес. ЕУ је ту знао попустити и чини ми се управо скандалозна идеја да је Турска уопште кандидаткиња за ЕУ, а скандалозним сматрам и то да су турске снаге учествовале у БиХ након Дејтона како би штитили људска права. То се једноставно чини као лош виц. Парадокс је што се НАТО све више показује као демократска, а не војна алијанса, што је бесмислица зато што је управо основа окупљања у Савез била заштита демократије од комунизма. Када тога више нема, демократија се брани другачије - полицијски или политички. Такође, унутар НАТО-а постоје значајне разлике у стандарду демократског начина живота, па би и ту требало да буду врло опрезни. Имамо узнемирујуће вести о томе да Американци врло лоше поступају са заробљеницима из Авганистана, а још увек постоје нерашчишћене ствари о поступању Британаца у Северној Ирској, односно деловању француских војних јединица у неким деловима Африке. Где год је у игри војска, догађају се ствари које не можемо гледати као заштиту људских права иако се понекад и о томе ради. У том погледу, поново је боље узети ЕУ као основу стандарда, а не НАТО.

Систем колективне безбједности који је НАТО изградио у време Хладног рата више не може бити образац заједничке одбране. Улога НАТО-а се променила и потребне су реформе. Постоји ли алтернатива Савезу и у којем смислу?

НАТО је замишљен као алтернатива јер је УН 1945. био дизајниран као коначан систем колективне безбедности, што није функционисало због блоковског распада на Исток и Запад. Сада када се блоковски систем распао, НАТО постаје небитан и могло би се разговарати о радикалној реформи УН-а, која би морала постати заиста демократска организација, нека врста светског парламента, па и светске владе, а тиме и гарант светске безбедности. Но ово се може испунити само под условом демилитаризације националних држава, што се дугорочно не може избећи, а краткорочно је пак незамисливо и изрећи. Модерна држава настала је у 18. веку тако што је легитимни монопол физичке силе припао власти, а услов за то било је разоружање грађана. Према истом обрасцу, треба почети с демилитаризацијом националних држава како би се могао увести систем колективне безбедности. Међутим, због емоционалне везаности уз идеју националне суверености, која сеже чак и до грађанског права да се поседује оружје, као у САД-у, још дуго се не може очекивати помак, а без тога остају само парцијална решења која ће увек завршавати тиме да ће неко бранити властите интересе, па неће бити ни говора о неком начелном стајалишту. Дакле, у овом тренутку постоји или могућност свјетског система колективне безбједности, што је нереално због наведених разлога, или "крпљење" по одређеним деловима света, где ћемо имати парцијална решења у којима ће они изнутра бити заштићени, а они споља неће, па ће међусобно ратовати. То опет геостратешки не утиче на Хрватску јер је окружена чланицама Савеза, осим од стране Србије која не може бити опасна за суседе.

 

 

 

 

 

 

 

 
< Prethodno   Sledeće >
Последње вијести
У Сутомору НАТО бомба? (ВИДЕО)

Акција чишћења терена од НАТО отпада из 1999.године коју ових дана на приморју спроводе активисти Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, резултирала је јуче открићем неексплодиране гранате у Сутомору, која је по свој прилици испаљена из авиона сјеверноатлантске алијансе током агресије на Србију и Црну Гору.

 
Ништа од позива Црне Горе у НАТО

Црна Гора ове године неће бити позвана да уђe у НАТО, саопштио је данас генерални секретар Сјеверноатланског савеза Андерс Фог Расмусен.

 
Активности