safari browser kinderschutz free iphone 5 spy software app spy gratis bachmann kinderschutz f steckdosen get ipad apps free without jailbreak tracking app by phone number iphone gegen abhören sichern spy camera app for iphone


FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...




Аргументи против НАТО-а
01.03.2012
Преносимо у цијелости 10 разлога против уласка Србије у НАТО.
  Мир и безбедност се не постижу складиштењем и куповином новог и модерног оружја, нити чланством у НАТО. Србија би могла дати непроцењив допринос миру у региону постављањем сопственог примера одабиром пута демилитаризације и изградње комуникације и поверења са суседним земљама.

1) Бомбардовање НАТО 1999. године : уласком у НАТО Србија би индиректно признала легитимитет војној интервенцији против СРЈ 1999. године и свим евентуалним одлукама о коначном статусу Косова које се косе са њеним интересима. Уласком у НАТО, Србија би сама оправдала агресију, признала отцепљење Косова и Метохије и прихватила криминализацију сопствене одбране.

 

2) Србија би могла да уђе у ЕУ, а остане ван НАТО као што су то учиниле Ирска, Аустрија, Финска, Шведска, Малта и Кипар. Само чланство у ЕУ је солидна гаранација безбедности. ЕУ има аутономну заједничку безбедносну и одбрамбену политику и сопствене војне снаге, додуше за сада слабо развијене. Поред тога, чињеница да је нека земља чланица ЕУ у задовољавајућој мери одвраћа треће државе од идеје да је нападну, без обзира да ли је она чланица НАТО или не. ЕУ и НАТО учестало сарађују у вођењу безбедносне политике. Европска унија би узела у обзир специфичности положаја Србије данас и примила је у чланство без претходног приступања НАТО јер се међу чланицама ЕУ налазе и неутралне земље. Нигде у условима за чланство у ЕУ, критеријумима из Копенхагена, не наводи се чланство у НАТО као услов. Критеријуми за чланство у ове две организације су у потпуности одвојени и аутономни.

3) Уласком у НАТО Србија би се супроставила Русији и нанела штету стратешким српским интересима. Спровођење политичких (КиМ) и економских (снабдевање енергијом) интереса који зависе од подршке Руске Федерације било би доведено у питање. Русија се у Савету безбедности УН не би више залагала за Србију (Косово и Метохија), а на Балкану Србија јој не би била кључни енергетски савезник (изгубили би повољне аранжмане). Србија је увек била захвална Русији за помоћ, никад се није сврстала ни у какав савез са њеним противницима, па би учлањење у НАТО, пошто је Русија против тога, било први пут да се Србија укључује у неку војно-политичку организацију чији став према Русији није увек пријатељски. Ако уђемо у НАТО, а, рецимо, овај војни савез уђе у конфликт са Русијом око Украјине, то значи да би и ми били у обавези да шаљемо војнике против нама блиске Русије. Главни циљ свих заговорника приступања Србије НАТО пакту је да се Србија окрене против Руске Федерације, свог стратешког савезника, са којим Србија нема ниједно отворено питање.

4) Иако се уласком у НАТО смањује шанса за конвенционални и симетрични напад неке државе на Србију, теоретски се повећава изложеност новим транснационалним и асиметричним претњама као што је, на пример, међународни тероризам исламских фундаменталиста: уласком у НАТО ми постајемо једна од приоритетних мета Ал Каиде и исламског тероризма, који има јаке базе у региону. Мало је познато да је велики терористички напад на зграду УН-а у Багдаду био, у званичном саопштењу Ал Каиде, правдан наводном сарадњом трупа УН-а и српских снага у Босни током деведесетих. Дакле, учешћем у ратовима које НАТО води вишеструко би се повећале и претње по безбедност Србије, јер ће постати могућа мета свих противника агресивне политике НАТО-а. Непријатељ би тада нападао на Србију као једну од лакших мета за задавање ударца целом савезу. Данас би улазак у НАТО био раван безбедносном хазарду. То би била потенцијална војна конфронтација са свима који нису чланови ове војне организације.

5) Наш највећи безбедносни изазов је албански сепаратизам на Косову, безбедносне претње са којима се Србија суочава јесу управо резултат НАТО ангажовања: стога је апсурдна теза НАТО лобиста да би уласком у НАТО били безбеднији. Наиме, ми не добијамо никакву гаранцију да не би било сукоба са Албанцима, а ако би дошло до њих НАТО земље би готово сигурно стале на њихову страну, као што је Америка стала на страну Турске а не Грчке, приликом инвазије на Кипар. Не треба заборавити да је Албанија већ чланица НАТО. НАТО обучава Косовске безбедносне снаге, због чега је Шпанија отишла с Косова. НАТО је учествовао у формирању Министарства одбране Косова, такозваног „Министарства безбедности“, једне од одлика државности. Уосталом, зашто је страшно бити „острво окружено мирољубивим НАТО„? Зашто би било опасно ако је НАТО заиста хуманитарна организација? Чак би било добро, јер би Србија имала сигуран безбедносни прстен. Међутим, тај аргумент се своди, у ствари, на следеће: треба се укључити у НАТО да би се приклонили и покорили сили. То није ништа друго него израз поданичког менталитета који се прикрива помодним политичким речником.

6) Инвестиције у Србију не долазе само из чланица НАТО: за многе инвеститоре чланство у НАТО је ирелевантно. Инвестиције долазе постизањем економске, политичке и безбедносне стабилности, а не самим чланством. Друге међународне организације мере ниво развоја земље (ММФ, ЕУ, СТО), а улазак у ЕУ је довољан гарант повољне климе за инвестиције.

7) Чланство је скупље од неутралности : Економску корист од чланства у НАТО имали би лобисти у владином и невладином сектору Србије, али НАТО је војна организација која води ратове по свету, а ти ратови коштају. Чланице НАТО не финансирају само организацију него и своје многобројне војнике у свету, што је десетоструко више. Ту су и примери Пољске, Чешке и Мађарске. Кад су ушле у НАТО, биле су приморане на набавку прескупог наоружања и опреме у име стандардизације, а због америчких притисака на куповину ловачке технологије произведене у САД-а која је савршено непотребна за одбрану тих земаља и колапс домаће војне индустрије. Са друге стране ове земље нису учествовале у “деоби плена” у Авганистану/Ираку где америчке и британске компаније имају монопол.

8) Чланство у НАТО би било очајно за имиџ Србије у свету: Уласком у НАТО показујемо себи и свету да немамо ни мало самопоштовања, да пристајемо на сецесију Косова и Метохије, и да аминујемо разбијање Србије. Какав имиџ би Србија имала у свету као земља када би ушла у војни савез који ју је бомбардовао захтевајући од ње да прихвати ампутацију дела своје територије, и то дела који представља колевку њеног идентитета? Какав би то био народ који ратује по свету за туђе интересе, а при том игнорише терор над Србима јужне покрајине? Какав би углед у свету имала земља која је највећег савезника, Русију, напустила, а ушла у савез са онима који су је уништавали и осакатили? Били би тада земља која заслужује презир. Дакле, зашто гинути за туђе интересе? Србија је уморна од ратова и ратови јој више нису потребни. Србија жели мир и просперитет, а не нове ратове, нарочито не ратовање у туђим ратовима. Наиме, НАТО не даје “демократски” легитимитет. НАТО није бомбардовао Србију на основу „демократских принципа“, нити „гради“ Косово на основу међународног права. Дакле, војно-освајачки карактер НАТО-а не одговара мирољубивој политици Србије. Демократија је овде најобичнија идеолошка обланда.

9) Србија не би била супростављена НАТО-у, већ би активно учествовала у програму Партнерство за мир (ПзМ). Иако нисмо чланица НАТО, можемо кроз ПзМ да остварујемо одређени вид сарадње, као што имају остале неутралне земље и Русија. Уколико су нам потребне реформе одбране, Партнество за мир је довољан оквир за сарадњу на том плану. Са друге стране, овај програм нема негативан имиџ, а окупља и неутралне земље.

10) Појавиле су се и нове безбедносне алтернативе које превазилазе “блоковско” размишљање. Пре свега реч је о руској иницијативи за дијалог о новој безбедносној архитектури у Европи. Војна неутралност никако не значи пасивну војно-безбедносну политику Србије. Она мора бити активна подједнако у погледу циљева, средстава и свакодневног деловања државе. На првом месту су интереси Србије као државе, њен просперитет, аутономија деловања, избор облика, врсте сарадње и стратешких партнерских односа полазећи од темељно формулисаних државних интереса. Најзад, обликовање једне активне политике војне неутралности мора ићи у сусрет настајућем мултиполарном свету. Утицај и доминација НАТО, као предводника унилатералног света, и политике “глабалног интеренционизма” су у опадању : расте број центара моћи који су спремни да и сами учествују у «подели зона утицаја». У Јапану побеђује партија којој је антиамериканизам срж приступа животу, Британци грозничаво разматрају како да се повуку из Авганистана, Обама под притиском Русије повлачи „штитове” из Пољске и Чешке, о Чавезу се снимају филмови као о ослободиоцу Јужне Америке… Растућа глобална мултиполарност, прегруписавање покрета и снага на светској политичкој сцени, самосвесна и одлучна Русија, недефинисаност и делимична стратешка конфузија међу појединим државама-чланицама НАТО-а, само су неки од најновијих феномена који ће, у годинама које долазе, увелико променити политичке односе у свету. Истовремено, економски ојачане Русија, Кина, Индија и Бразил нису још монолитни „БРИК”, али су свесне потребе сузбијања глобалног хегемона. Знају да САД не признају постојање ма које тачке на кугли земаљској која није „витални амерички интерес”.

 


 
< Prethodno   Sledeće >
Последње вијести
У Сутомору НАТО бомба? (ВИДЕО)

Акција чишћења терена од НАТО отпада из 1999.године коју ових дана на приморју спроводе активисти Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, резултирала је јуче открићем неексплодиране гранате у Сутомору, која је по свој прилици испаљена из авиона сјеверноатлантске алијансе током агресије на Србију и Црну Гору.

 
Ништа од позива Црне Горе у НАТО

Црна Гора ове године неће бити позвана да уђe у НАТО, саопштио је данас генерални секретар Сјеверноатланског савеза Андерс Фог Расмусен.

 
Активности