safari browser kinderschutz free iphone 5 spy software app spy gratis bachmann kinderschutz f steckdosen get ipad apps free without jailbreak tracking app by phone number iphone gegen abhören sichern spy camera app for iphone


FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...

FPSS slide image

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање ...




Грузија и НАТО
11.06.2012
Руководство Грузије већ неколико година напада НАТО, молећи га да Грузија буде примљена у ту алијансу.
  Периодично већ дужи низ година (и на самиту НАТО-а у Букурешту 2008, и на недавном самиту алијансе у Чикагу) представници блока се „договарају да прошире заједничко деловање Грузије са алијансом, између осталог и настављањем јачања политичког дијалога, практичне сарадње и оперативног заједничког рада“. Али речи су ипак само речи, а за то време НАТО користи државу Грузију и „топовско месо“ које му она послушно даје у потпуном складу са програмом „Партнерство за мир“. И то не само за Авганистан и Ирак.

Сада Кавказ улази у сферу политичких и економских интереса, не само Русије и земаља муслиманског света, већ и САД, чија је влада, на бази извештаја ЦИА из августа 1997, саопштила да Кавказ потпада у зону њених „стратешких интереса“.

Ако Русији контрола Кавказа обезбеђује пре свега заштиту њених граница од притиска радикалног исламизма, САД-у она помаже да истовремено реши три најважнија задатка:

- Прво, под контролу САД долази највећа нафтоносна област Каспијског језера, што би смањило зависност Запада од арапске нафте;

- Друго, тиме се економски слаби Русија, и

- Треће, појављује се могућност да се транзитом нафте „око“ руске територије обезбеди смањење утицаја Руске Федерације на Украјину, која у потпуности зависи од руских преносиоца нафте.

За муслиманске земље Кавказ омогућује ширење зоне исламског фундаментализма и могућност економског утицаја на Запад (преко концентрисања нафтоносних области код себе). Укључивање Кавказа у муслимански свет може да постане катализатор процеса његовог уједињавања под заставе џихада, са доцнијом експанзијом радикалног ислама на друге делове Евроазије. Другим речима, у Кавкаски чвор су се завезали интереси три велике светске силе – САД, Русије и муслиманског света, а оштрицу супротстављања представља контрола нафтоносних делова Каспијског мора. Погодан положај Грузије у оквиру транс-евроазијског коридора, курс званичног Тбилисија ка установљавању савезничких односа са НАТО и Западом, специјална улога режима на власти у остваривању војно-политичких идеја Вашингтона на Кавказу чине Грузију најважнијим ослонцем западног присуства у региону. А контрола Грузије од стране Вашингтона дозвољава да се и Русија чврсто контролише, и то на једном од њених најрањивијих места – на северном Кавказу, и истовремено омогућује гарантовано одсецање Русије од њених потенцијалних партнера на Блиском Истоку.

САД стално помажу грузијске оружане снаге – не само финансијски, већ и преко експерата. Још пре десет година у Грузији је формиран својеврсни „амерички клуб“ чији су чланови постали практично сви грузински руководиоци. На пример – министар одбране Д.Тевзадзе је завршио колеџ НАТО-а у Риму, затим је студирао на колеџу за истраживања стратегија и одбрамбене економије при центру Џ.Маршала, а школовање је завршио у колеџу штаба америчке армије. Ништа мање није „американизован“ ни министар унутрашњих послова Г.Барамидзе, који је учио прво у центру Џ.Маршала у Немачкој, затим је образовање наставио на Џорџтаунском универзитету у САД. Председник Саакашвили такође у биографији има солидан „амерички одсечак“. Као стипендиста Конгреса САД био је послат на обуку на Колумбијски универзитет, где је постао магистар права. Дисертацију је заштитио на универзитету „Џ.Вашингтон“ после чега је неко време радио у једној од адвокатских канцеларија у Њујорку. Тбилиски „клуб“ се појавио у многоме захваљујући тбилиској резидентури ЦИА, која је деловала под кровом америчке амбасаде и која је, по речима А.Абашидзеа, у своје време била „канал за утицај на Шеварнадзеа“. Тај орган је оперативно под Каспијским департманом Оперативног директората ЦИА. Његова зона одговорности укључује територије држава (између осталог и бившег СССР-а), које се налазе уз акваторију Каспијског језера. Тајне службе САД делују у широком фронту, одржавајући тесне везе не само са званичним властима, већ и са локалном опозицијом. Вашингтон, чији планови за регион сежу у далеку будућност, спремају резервне позиције, полазећи од различитих варијанти развоја политичке ситуације.

Своје стратешке интересе Запад, као и обично, претвара у бајку и прикрива предлозима економског карактера. На пример, Државни департман САД је више пута изјављивао да ће и у Грузији, и на Закавказју ширити интересе својих сировинских , грађевинских и осталих компанија. При том само присуство у региону највећих америчких и других западних нафтних компанија постаје најважнији фактор којим се одређују правци спољне политике руководства не само Грузије, већ и Азербајџана. Данас, режим који је на власти у Грузији покушава да изгради стратегију националног развоја на принципима редукције историјских руско-грузинских веза и потпуне преоријентације на Запад. При том се у Тбилисију руководе следећим начином размишљања.

- Прво – за тзв. „грузинску елиту“ (коју у овом тренутку представља Саакашвилијев клан и „озакоњени“ лопови) Русија је у великој мери изгубила интерес као држава у којој су до скора Грузини заузимали врло високе положаје – јер данас се од Руса баш више ништа не може узети за „онако“ и „јави се“ Москви.

- Друго, Саакашвилијев режим покушава да превазиђе унутрашње тешкоће тако што распирује национализам и русофобију у нади да ће незадовољство становништва да се пренесе на тражење спољних непријатеља.

- Треће, клики на власти, која је успела да у врло кратком периоду забије клин отуђења између Грузије и Русије, фактички не остаје ништа друго осим да тражи покровитеља на Западу.

Као резултат – спољнополитичка линија Тбилисија је везана за доктрине Вашингтона – које предвиђају изолацију Русије ради:

- Обезбеђења испорука каспијске нафте и гаса на међународна тржишта, а да се при том Русија заобиђе,

- Да се не дозволи стратешко зближавање и заједничко деловање Москве и Техерана,

- Да се Грузија и друге постсовјетске републике сасвим одвоје од система колективне безбедности земаља Заједнице независних држава,

- као и ради Повећања западног војног присуства у Закавказју преко увлачења Грузије у систем атланске безбедности (скреће пажњу јавности активно освајање Закавказког сувоземног и Црноморског поморског позорнице војних дејстава, које воде војна команда САД и НАТО).

Решавање ових задатака се постиже помоћу:

- Све дубљег увлачења Грузије у програм НАТО-а „Партнерство за мир“;

- Споразума о војној и војнотехничкој сарадњи Грузије са земљама НАТО-а, којима се предвиђа спровођење заједничких војних вежби,

- снабдевање и развој оружаних снага Грузије по стандардима НАТО-а;

- Указивања војне и војно-техничке помоћи, као и помоћи у припреми грузинских војних кадрова у војним школама НАТО-а;

- Формирања политичких и милитаризованих структура које су усмерене антируски, како би оне могле да се супротставе безбедносним структурама земаља Заједнице независних држава;

- Потпуног затварања војне сарадње Грузије и Русије.

Данас Саакашвили убеђује новинаре да је у Чикагу успео да добије обећање да ће Грузија бити примљена у НАТО. Осим тога, каже он, добио је и потпуно обнављање војних испорука. То не може, а да не узнемири оне који теже да се не дозволи дестабилизација Кавкаске регије. На срећу, много онога што каже Саакашвили није истина. Истина је, Грузија спада у претенденте на чланство у НАТО-у.

Међутим, о жељи Грузије да и алијанса хоће да је види као пуноправног члана, прича се већ много година. Без обзира на то – никоме се не жури да нешто учини у вези са тим. Зашто? Грузини и тако умиру у Авганистану због интереса НАТО-а, а за нешто друго – они алијанси и не требају. Зато је Грузија одбијена за „План приступања у чланство“ – и на самиту 2008, који је одржан у Букурешту, и на самиту у Чикагу 2012. У овом другом случају организатори самита, који је пропагиран као најзначајнији форум у историји Северноатланског блока, у суштини су се ограничили на комплименте, изговорене грузинском режиму, који ни на шта не обавезују.

Европљани и американци са великом скепсом погледају на оне, које масмедији називају „гутачима кравата“. Не подсећа узалуд генерални секретар НАТО-а А.Расмунсен: председнички и парламентарни избори који ће у Грузији бити одржани 2012. – 2013.године, постаће „централно питање“ интегрисања Грузије у НАТО много пре следећег састанка алијансе, за који се претпоставља да ће бити одржан 2014.године.

А за сада се Саакашвили бодри стандардним списком фраза о „отвореним вратима“, „партнерству“, „специјалним везама“, како би поступци званичног Тбилисија и даље помагали да се Црноморско-Каспијски регион и Грузија претвори у зону животних интереса САД и НАТО-а, а не грузинског народа, коме у ствари припадају.

 
< Prethodno   Sledeće >
Последње вијести
У Сутомору НАТО бомба? (ВИДЕО)

Акција чишћења терена од НАТО отпада из 1999.године коју ових дана на приморју спроводе активисти Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“, резултирала је јуче открићем неексплодиране гранате у Сутомору, која је по свој прилици испаљена из авиона сјеверноатлантске алијансе током агресије на Србију и Црну Гору.

 
Ништа од позива Црне Горе у НАТО

Црна Гора ове године неће бити позвана да уђe у НАТО, саопштио је данас генерални секретар Сјеверноатланског савеза Андерс Фог Расмусен.

 
Активности